Sonja Radosavljević je diplomirana psihološkinja. Prethodnih 17 godina zaposlena je u Centru za socijalni rad u Inđiji. Radi na mestu voditeljke slučaja u Službi za odrasle i stare. Osim rada u ovoj instituciji bogatoj karijeri doprineo je i rad u nekoliko organizacija civilnog društva. Crpeći znanja, veštine i iskustva na više nivoa, Sonja je svoj profesionalni razvoj usmeravala ka onim članovima i članicama društva kojima je njena podrška bila neophodna.

Sonja veruje da razumevanje konteksta i životne pozicije žrtve omogućava adekvatniju podršku institucija. Izuzetno dragocenom i korisnom precenjuje obuku koja je kreirana sa ciljem da ojača kapacitete zaposlenih u ključnim institucijama za slučajeve nasilja u porodici u oblasti razumevanja pozicije žrtve koja dolazi iz marginalizovanih grupa.

„Najjači utisak na mene zasigurno su ostavili primeri i vežbe koje smo radili. Bilo je jako zanimljivo i mislim da je ovakav način rada najefikasniji u cilju da se shvati pozicija svake žrtve i važnosti koordinirane akcije između različitih sektora. Obuka je doprinela da kroz praktične primere svako od nas shvati koja je njegova uloga u sistemu podrške i šta treba da radi. Sigurno da ovakvi seminari i obuke mogu da doprinesu kvalitetnijoj i efikasnijoj podršci žrtvama, posebno ukoliko one pripadaju nekoj osetljivoj kategoriji tj. marginalizovanim grupama. Takođe, ovog puta bile su sa nama i koleginice sa manje iskustva i one koje su prvi put prisustvovale obuci sa ovakvom problematikom. Uverena sam da sada na lokalu kada budemo razgovarale i imale neki zajednički slučaj da ćemo lakše sarađivati i bolje znati kako da delujemo. Dakle – neophodne su konstantne obuke i usavršavanje profesionalaca“ – Sonja Radosavljević.

Sonja kroz razgovor o impresijama nakon održane obuke navodi da joj je obuka bila značajna na više nivoa. Veruje da je razmena iskustava jako važna i da se na svakom skupu nešto novo nauči bez obzira na to što su zaposleni u centrima za socijalni rad prošli već dosta obuka. Osim toga važnim smatra i svaku priliku za razgovor kako bi se proverilo da li praksa u radu ide dobrim putem i da bi se obezbedila sigurnost da se proceduralno poštuju protokoli. Ističe da nakon ove obuke njihov kolektiv može da bude siguran da dobro obavnja svoja zakonska ovlašćenja, da ispravno postupaju i u najboljem interesu žrtve. Sonja ipak primećuje prostor za unapređenje postupanja institucija i unapređenja kvaliteta podrške žrtvama nasilja.

„Svi mi dođemo u položaj kada imamo krizne situacije, teške slučajeve, gde to čak i ponesemo kući i razmišljamo šta će se dalje desiti i kako dalje da postupimo. Iako smo senzibilisani i savesno obavljamo naš posao, nekada su slučajevi jako komplikovani i čini se da ne postoji jasan način kako da pomognemo žrtvi, nismo sigurni šta je najbolje rešenje. Iz tog razloga je važna saradnja sa drugim institucijama i jasna podela uloga i odgovornosti. I na ovoj obuci bile su prisutne profesionalke iz drugih sektora koji možda nisu prva adresa na koju se žrtva obrati, ali je važno da i oni imaju informacije i da znaju kako oni treba da postupe, koji su njihovi domeni i delokrug rada, deo odgovornosti, kao i kome treba da se obrate kad prepoznaju neku situaciju nasilja. To će u budućnosti pospešiti međusektorsku komunikaciju i saradnju jer kad i oni znaju šta su njihove obaveze i delokrug rada onda možemo lakše da se dogovorimo ko će šta da radi i da zajednički delujemo, da ne lutamo i da ne prebacujemo odgovornost jedni na druge nego da svako zna šta je njegova obaveza.“ – Sonja Radosavljević

Obuka je koncipirana tako da konstantno navodi na razmišljanje o položaju žrtve koja pripada nekoj marginalizovanoj grupi žena. To učesnicima i učesnicama omogućava da dublje promišljaju o njihovim perspektivama, životnim pozicijama i prilikama te osigurava bolje razumevanje njihovog položaja i na kraju krajeva – pružanje adekvatnije i kvalitetnije podrške u situaciji nasilja u porodici koje trpe žrtve iz marginalizovanih zajednica.

Intervju sa Sonjom Radosavljević, voditeljkom slučaja u Centru za socijalni rad Inđija je nastao u okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III”, koji sprovode UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, uz podršku Vlade Švedske.Stavovi izneti u ovoj priči predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove Ujedinjenih nacija, navedenih agencija UN, Vlade Republike Srbije niti Vlade Švedske.