Весна Ћеримовић је консултанткиња на СОС телефону за жене и девојчице са искуством насиља, активна у  Удружењу Рома Нови Бечеј већ 10 година. Њено искуство у раду се односи на пружање психолошке и емотивне подршке особама које су преживеле насиље. Такође, бави се и административним пословима, али највеће искуство има у теренском раду и директним контактима са заједницом у спровођењу едукативних и информативним радионица и индивидуалним разговорима из разних области са посебним акцентом на важност образовања и сузбијање породичног и партнерског насиља.

1. Са каквим проблемима се најчешће суочавате приликом свакодневног рада са корисницама/цима?
Проблеми на које свакодневно наилазим јесу немогућност пружања корисницама адекватну и целокупну подршку. Највећи проблем је у решавању стамбеног питања жртве, економска зависност од насилника, неповерење у институције и неинформисаност жртве о својим правима.
Као тренутни актуелни проблем на који наилазимо јесу језичке баријере, где припаднице ромске националности имају проблем у разумевању представника институција што доводи до застоја  и немогућности решавања конкретног случаја као и изласка из насиља без наше подршке, где тада ми вршимо медијацију између институција и корисница.

2. Колико сте упућени у пројекат који реализује Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова?
Наше удружење спроводи већ други пут активности на овом пројекту. Моја улога је да водим конференције случаја у центрима за социјални рад, где морам бити упућена, јер сам у свакодневном контакту са центрима и другим институцијама везано за спровођење састанака, мера и подршке корисницама.

3. Шта мислите о конференцијама случаја, да ли су оне потребне и да ли значе центрима?
Сматрам да су конференције случаја веома важне, кроз саме  конференције подршку пружамо генерално свим актерима који су укључени, односно присуствују овим састанцима. Подршку и ново искуство добијамо и ми али и институције као и  кориснице у директним предметима.
Сматрам да свако од нас нешто ново научи на овим састанцима што касније може да искористи у раду са крајњим корисницима. Мислим да је веома добро осмишљен начин спровођења конференција као и добијање повратних информација о самом раду и центрима, о проблемима са којима се они свакодневно суочавају као и о локалним сарадњама.

4. Ваши предлози за побољшање конференција случаја?
Постоје центри за социјални рад којима би баш значила подршка и ван Војводине. Доста центара нам је изнело да им веома значи оваква сарадња и да науче како да поступају са маргинализованим групама посебно са женама које имају искуство насиља. Сматрам да би могли укључити већи број центара. Оно што је веома важно јесте да на неки начин обезбедимо подршку и других актера, у веома малом броју случаја је било обезбеђено присуство тужилаштва и полиције, а сматрам да је то веома битно како би добили целокупну слику о конкретном случају као и  како би обезбедили адекватну подршку корисници.

Прича је настала у оквиру заједничког пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији III”, који спроводе УНИЦЕФ, УН Wомен, УНФПА и УНДП у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске.

Ставови изнети у овој причи представљају ставове аутора и не одражавају нужно ставове Уједињених нација, наведених агенција УН, Владе Републике Србије нити Владе Шведске.