„Добро организоване обуке, попуњено време на едукацији и активно учешће свих учесника доводи до позитивних резултата“

Вера Рајновић је педијатријска сестра која има око 29 година радног стажа у струци, а од тога 20 година ради као главна сестра у Служби за здравствену заштиту деце и жена са поливалентном патронажом у Дому здравља Србобран. Такође је и координаторка имунизације у овој здравственој установи.

Патронажне сестре имају веома битну улогу у пружању подршке важне како за здравствене тако и за развојне резултате породица са децом. Патроножне сестре су једини здравствени радници који поседују комплетну слику породице. Оне уласком у домове не сагледавају само здравствене, већ све факторе који могу да делују протективно или ризично на развој деце и функционалност породице. Оне могу јасно да сагледају породицу и све њене чланове поштујући дефиницију здравља, која јасно каже да је здравље стање потпуног физичког, психичког, социјалног, субјективног и функционалног благостања, а не само одсуство болести и немоћи.

Обуке које се одржавају у оквиру пројекта “Интегрисани одговор на насиље над женама И девојчицама – фаза ИИИ” су од великог значаја за патроножне сестре, јер омогућавају развијање вештина препознавања могућег насиља над децом и уопште насиља у породици. Такође, дају информације на који начин помоћи жртви, где је упутити, на који начин изврштити пријаву насиља и како жртву насиља заштитити у наредном периоду након извршене пријаве.

„Посебно ми се на обукама допало то што су учесници различитих профила из више институција: полиција, судство, социјални рад, здравство… Имали смо могућност размене информација које ће ми помоћи у свакодневном раду да на време пружим квалитетну услугу корисницима, а поред тога сам научила и шта треба да урадим и који су то индикатори да постоји потенцијално насиље и како да реагујем када утврдим да насиље постоји“, објашњава Вера Рајновић.

Она додаје да је упечатљиво што на радионицама кроз примере, сваки профил – здравствени радници, социјални радници и полиција, као учесници у едукацији, имају прилику да искажу и прикажу свој значај чиме се добија тимски рад свих институција које су неопходне у препознавању, решавању и спречавању насиља према деци и женама у породици.

„Добро организоване обуке, попуњено време на едукацији као и активно учешће свих учесника доводи до позитивних резултата. Поред патронажних сестара, потребно је да обукама присуствују педијатри, тимови хитне помоћи, гинеколози, јер су врло често они ти који имају директан контакт са женама и децом жртвама насиља. Кроз обуке би стекли додатна знања о томе како да реагују и коме да се обрате за додатну помоћ“, закључује она.

Прича је настала у оквиру заједничког пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији ИИИ”, који спроводе УНИЦЕФ, УН Wомен, УНФПА и УНДП у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске.
Ставови изнети у овој причи представљају ставове аутора и не одражавају нужно ставове Уједињених нација, наведених агенција УН, Владе Републике Србије нити Владе Шведске.