„Мањак стручних радника, недовољно уређено питање дежурства и перманенције мобилних тимова за спречавање насиља у Центрима за социјални рад отежава пружање адекватне помоћи женама жртвама насиља.“

Николина Сучевић је мастер социјална радница која 14 година ради у Центру за социјални рад Апатин, где је последњих 5 година на месту директорке установе. Лиценцирана је медијаторка за посредовање у породичним споровима и поседује лиценцу Коморе социјалне заштите за супервизијске послове. Последњих неколико година активно ради на развоју услуга социјалне заштите на локалном нивоу и на унапређењу јавних политика које се тичу социјалне заштите, родне равноправности и спречавања родно заснованог насиља.

Како објашњава, тема заштите жена од породичног и родно заснованог насиља је врло важна и неопходно је да се сви службеници у институцијама социјалне заштите, полиције, тужилаштва, здравствених и образовних установа, али и других институција, континуирано усавршавају и надопуњују своја знања.

„Неопходно је пратити трендове и кретања у тој области ради правовремене и адекватне реакције, али и програма превенције који се могу развијати. Обуке које је Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова организовао, дефинитивно ће донети побољшање у раду. Не само због знања које смо добили од самих предавача, односно тренерица овог програма, већ и из искуства других колега које смо имали прилике да чујемо. Приказали сте нам специфичне вештине и знања које су нам неопходне у раду са женама жртвама насиља које долазе из маргинализованих група и како поступати када се јаве специфични облици насиља. Оно што ја носим са ове обуке као највећи утисак је сигурно посвећеност тренерица и мотивација свих учесника током рада. Подстицање интеракције и рада свих присутних је нешто на чему сам им посебно захвалана“, каже Николина Сучевић.

Према њеним речима, проблеми који су се јављали у раду су сложени и мултифакторски, али дефинитивно је највећи проблем мањак стручних радника, нерегулисано, или боље речено недовољно добро уређено питање дежурства и доступности мобилних тимова за спречавање насиља у Центрима за социјални рад, ресурси, синдром сагоревања на послу.

„Интегрисана сарадња институција је врло важна, јер да не постоји мултисекторска сарадња одређени послови би били практично немогући за реализацију.“

„Трудим се да увек будем иновативна и да тражим алтернативна решења, заједно са својим сарадницима, за сваки проблем када се он појави. Али с обзиром на повећан обим послова, не само оних који се тичу насиља, поставља се питање колико дуго се могу пружати адекватне услуге корисницима у оваквим условима“, додаје Николина Сучевић и истиче: „Треба дати и одређени значај личним искуствима службеника који раде на случајевима као и њиховим личним доживљајима. Рад са особама, посебно рад са онима са искуством трауме, захтева пре свега огроман рад на службеницима. Синдром сагоревања је нешто што већина њих осећа и ради на томе да га превазиђе, али се чини да ипак не воде довољно рачуна о себи самима“, закључује она.

Прича је настала у оквиру заједничког пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији ИИИ”, који спроводе УНИЦЕФ, УН Wомен, УНФПА и УНДП у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске.
Ставови изнети у овој причи представљају ставове аутора и не одражавају нужно ставове Уједињених нација, наведених агенција УН, Владе Републике Србије нити Владе Шведске.