слушати

Vesna Ćerimović je konsultantkinja na SOS telefonu za žene i devojčice sa iskustvom nasilja, aktivna u  Udruženju Roma Novi Bečej već 10 godina. Njeno iskustvo u radu se odnosi na pružanje psihološke i emotivne podrške osobama koje su preživele nasilje.Takođe, bavi se i administrativnim poslovima, ali najveće iskustvo ima u terenskom radu i direktnim kontaktima sa zajednicom u sprovođenju edukativnih i informativnim radionica i individualnim razgovorima iz raznih oblasti sa posebnim akcentom na važnost obrazovanja i suzbijanje porodičnog i partnerskog nasilja.

1. Sa kakvim problemima se najčešće suočavate prilikom svakodnevnog rada sa korisnicama/cima?
Problemi na koje svakodnevno nailazim jesu nemogućnost pružanja korisnicama adekvatnu i celokupnu podršku. Najveći problem je u rešavanju stambenog pitanja žrtve, ekonomska zavisnost od nasilnika, nepoverenje u institucije i neinformisanost žrtve o svojim pravima.
Kao trenutni aktuelni problem na koji nailazimo jesu jezičke barijere, gde pripadnice romske nacionalnosti imaju problem u razumevanju predstavnika institucija što dovodi do zastoja  i nemogućnosti rešavanja konkretnog slučaja kao i izlaska iz nasilja bez naše podrške, gde tada mi vršimo medijaciju između institucija i korisnica.

2. Koliko ste upućeni u projekat koji realizuje Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova?
Naše udruženje sprovodi već drugi put aktivnosti na ovom projektu. Moja uloga je da vodim konferencije slučaja u centrima za socijalni rad, gde moram biti upućena, jer sam u svakodnevnom kontaktu sa centrima i drugim institucijama vezano za sprovođenje sastanaka, mera i podrške korisnicama.

3. Šta mislite o konferencijama slučaja, da li su one potrebne i da li znače centrima?
Smatram da su konferencije slučaja veoma važne, kroz same  konferencije podršku pružamo generalno svim akterima koji su uključeni, odnosno prisustvuju ovim sastancima. Podršku i novo iskustvo dobijamo i mi ali i institucije kao i  korisnice u direktnim predmetima.
Smatram da svako od nas nešto novo nauči na ovim sastancima što kasnije može da iskoristi u radu sa krajnjim korisnicima. Mislim da je veoma dobro osmišljen način sprovođenja konferencija kao i dobijanje povratnih informacija o samom radu i centrima, o problemima sa kojima se oni svakodnevno suočavaju kao i o lokalnim saradnjama.

4. Vaši predlozi za poboljšanje konferencija slučaja?
Postoje centri za socijalni rad kojima bi baš značila podrška i van Vojvodine. Dosta centara nam je iznelo da im veoma znači ovakva saradnja i da nauče kako da postupaju sa marginalizovanim grupama posebno sa ženama koje imaju iskustvo nasilja. Smatram da bi mogli uključiti veći broj centara. Ono što je veoma važno jeste da na neki način obezbedimo podršku i drugih aktera, u veoma malom broju slučaja je bilo obezbeđeno prisustvo tužilaštva i policije, a smatram da je to veoma bitno kako bi dobili celokupnu sliku o konkretnom slučaju kao i  kako bi obezbedili adekvatnu podršku korisnici.

Priča je nastala u okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III”, koji sprovode UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, uz podršku Vlade Švedske.

Stavovi izneti u ovoj priči predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove Ujedinjenih nacija, navedenih agencija UN, Vlade Republike Srbije niti Vlade Švedske.