слушати

Intervju Predraga Vuletića, pokrajinskog sekretara za UN Women kancelariju u Srbiji objavljen na sajtu UN Women Europe and Central Asia.

LINK ka intervjuu: https://eca.unwomen.org/en/stories/take-five/2022/01/take-five-continuous-education-changes-the-attitudes-and-awareness-of-all-professionals-in-the-system-in-order-to-achieve-zero-tolerance-to-violence

1. Na koji način je sprovođenje projekta ”Integrisani odgovor na nasilje prema ženama i devojčicama u Srbiji, faza 2” uticao na sistem zaštite i podrške žrtvama rodno-zasnovanog nasilja i nasilja u porodici u Vojvodini?

– Vojvodina u skladu sa svojim nadležnostima radi na unapređenju rodne ravnopravnosti i u skladu sa tim i na preduzimanju mera koje imaju za cilj prevenciju i podršku žrtvama rodno zasnovanog nasilja, pre svega ženama i devojčicama. Sprovođenjem aktivnosti u okviru druge faze projekta „Integrisani odgovor na nasilje prema ženama i devojčicama u Srbiji“, u Vojvodini je značajno unapređen sistem. Pre svega, zaposleni u svim sistemima koji su zaduženi sa postupanje (socijalna zaštita, pravosuđe, policija, zdravstvo, odrazovne institucije) senzibilisani su za rad sa osetljivim grupama žena i postupanje u slučajevima seksualnog nasilja. Činjenica da je obuhvaćen veliki broj profesionalaca iz različitih institucija koji su prošli isti program, te stekli ista znanja je doprinelo usaglašavanju nivoa njihovih znanja i razvijanja veština. Na taj način se omogućava kvalitetniji rad na predmetima i efikasnija saradnja.

2. Kako procenjujete napredak u saradnji institucija na pokrajinskom i lokalnom nivou u sistemu sprečavanja nasilja?

– Zahvaljujući saradnji sa UN Women uspeli smo da umrežimo u mnogim opštinama rad svih organa koji su u sistemu zaštite i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Sva saznanja, edukacije i rad na proširenju svesti zaposlenih u institucijama dalo je vidan napredak u radu sa žrtvama nasilja, budući da su posebno senzibilisani za rad u slučajevima nasilja i posebno sa ženama iz marginalizovanih grupa a što se vidi i iz postupanja u oblasti socijalne zaštite gde Sekretarijat deluje kao drugostepeni organ. Stalnom edukacijom se utiče na promene stavova i svesti kod svih ljudi u sistemu budući da su tu u pitanju sa različitim nivoima znanja, te je neophodno raditi na njihovoj edukaciji i svesti kako bi postigli nultu toleranciju prema nasilju. Saradnja još uvek u pojedinim segmentima zavisi od pojedinaca i pojedinki, odnosno od ličnih kontakata, pre svega na lokalnom nivou. Zbog toga je važno da institucije na pokrajinskom nivou postavljaju primer i rukovode se najvišim standardima saradnje i pružanja integrisanog odgovora na nasilje prema ženama i devojčicama.

3. Da li je i kako pandemija korona virusa uticala na rad institucija u Vojvodini i da li su preduzimane ili se planiraju mere od strane pokrajinskih institucija kako bi se posledice po žene i decu žrtve nasilja umanjile?

– Pandemija je uticala na živote svih nas. Institucije ne mogu da zanemare takav obim promena te je prilagođavanje rada bilo neophodno. Po našim saznanjima, sve institucije su bile spremne za rad pod otežanim uslovima, u skladu sa preporukama Vlade RS. To je značilo da su se sprovodili različiti sistemi dežurstava, a građani su bili obaveštavani putem lokalnih medija o svim promenama i usaglašavanjima. Po evidencijama kojima raspolaže ovaj sekretarijat, nije zabeležen porast nasilja za vreme pandemije, barem ne kada su u pitanju prijave koje primaju institucije.

4. Koje su, po Vašem mišljenju, ključne promene koje je potrebno načiniti u društvu i sistemu kako bi se tolerancija na nasilje smanjila, a žene i devojčice u Vojvodini i Srbiji bile bezbednije?

– Društvene promene je moguće postići građenjem nestereotipnih stavova od najranijeg uzrasta, razvijanjem tolerancije i poštovanja jer se na taj način menja i sistem a pomena je trajna i održiva. Jedan od načina da se to postigne je kroz sistem edukacije, formalan i neformalan. Formalni sistem obrazovanja mora sadržati programe kojima će se raditi na povećanju nivoa svesti od najranijeg uzrasta. Sa druge strane, trenutnom sistemu nedostaje rad sa nasilnicima i razvijanje programa rada sa počiniocima čime bi se upotpunila zaštita i podrška i smanjili recidivi.

5. Koje su planirane aktivnosti i očekivani rezultati u okviru treće faze projekta i nastavka saradnje sa UN Women?

– Nastavak rada na lokalnom nivou smatramo veoma važnim jer upravo tamo građanke i građani ostvaruju najveći deo svojih prava. Odabrano je novih deset opština u kojima će se sprovesti licencirana obuka i unaprediti multisektorska saradnja primenom konferencija slučaja se doprinosi kreiranju stabilnog sistema. Dosadašnjim fazama projekta i sa trećom fazom će biti obuhvaćeno tri četvrtine teritorije Vojvodine. Lokalni nivo ćemo dodatno osnažiti podrškom u kreiranju lokalnih akcionih planova. Takođe, pokrajinski nivo će dobiti novi strateški okvir prevencije i zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama koji će biti zasnovan na dosadašnjim iskustvima i u skladu sa preporukama domaćih i međunarodnoh tela ali i korelirati sa strateškim okvirom na republičkom nivou.
Nasilje prema ženama i devojčicama je potpuno neprihvatljivo. Zadatak svih nas je da nastavimo borbu protiv nasilja nad ženama. Pokrajinski organi ce nastaviti sa unapređenjem sistema kako bi se smanjilo nasilje prema ženama i devojčicama.